'ужас' приче су увек омиљене међу читаоцима, као класична хорор кратка прича, ' Мајмунска шапа ' је веома популаран и написао га је популарни енглески аутор В.В. Јацобс . Године 1992., прича се први пут појавила у Харпер'с Монтхли-у, а касније исте године поново је штампана у његовој трећој збирци Таквих кратких прича под називом ' Дама од тегленице '. Прича је била о томе како је власник шапе похлепног мајмуна добио прилику да испуни било које три жеље, али је морао да плати огромну цену за то због мешања у Свемоћну писану судбину.
Ова прича је убрзо постала део разних медија попут телевизијских серија, филмова, опера, позоришних комада, а понекад чак и као део романа или недељних стрипова (углавном 1903. године). Године 1907. када Лоуис Н. Паркер створио сценску представу, дао је главну улогу Јохн Лавсон који је касније због свог сјајног наступа постао и главна главна улога у немом филму по истој причи од Сиднеи Нортхцоте.
О аутору
В.В. Јацоб такође познат као Вилијам Вајмарк Џејкобс рођен је Лондон 8. септембра 1863 у Енглеској. у својим првим данима, живео је у пристаништу реке Темзе где је његов отац имао посао менаџера. Од малих ногу је волео писање и његово прво дело („Много терета“) објављено је 1896. године, што је било успешно. Углавном је писао кратке приче, а његова најпознатија кратка прича била је хорор прича под називом Мајмунска шапа.
Пре Мајмунске шапе 1902. давао је и добре приче као Скиппер Вооинг (објављено 1897. године), и Морски јежеви (објављен 1898). Свака његова прича имала је магију да од ове фикције направи праву причу и да се повеже са читаоцима. Приче су имале топлину, а такође и дозу нежности. Постоји скоро 17 таквих томова које је све написао и у њима је било мало хумора и авантуре. Умро је 1. септембра 1943. у Лондону.
Резиме приче
Прича се може боље поделити на три главна дела, који сви имају различите емоције и углове, а изгледа овако.
У делу-1
Прича почиње мрачном и веома олујном ноћи и удобном и топлом кућом у којој се господин и госпођа Вајт и њихов син Херберт Вајт само одмарају. Унутар куће, господин Вајт игра шах са својим сином, док је госпођа Вајт близу ватре, плете нешто на столици. Игра се завршава победом његовог сина, а касније господин Вајт почиње да разговара са својом женом и каже јој да време није добро па је пут (који није превише далеко од њихове куће) пуст.
Изненада, нови улазак се дешава када наредник-мајор Морис, који је идентификован као породични пријатељ, посеже да га случајно посети. Оба пријатеља су почела да пију виски и он је почео да прича своје приче о посети у иностранству. У овим разговорима господин Вајт је свима испричао и своју жељу да посети Индију, на шта му је пријатељ рекао да му је само код куће боље. Полако се разговор претворио у свађу и између свађе мајор Морис извади из џепа малу мумифицирану шапу. Он је поделио причу у којој је рекао да је Факир ставио чини на шапу како би доказао да је свемогући сам одлучио о судбини и да никада није добар избор направити промену или се такмичити са променом јер то може имати последице.
Према Мајору, три мушкарца могу лако да пожеле на овој шапи по три пута. Мајор му је такође рекао да је већ испунио своје три жеље, али онај други који је искористио своју трећу жељу тражио је смрт (што му је дало велику кривицу) и зато се одлучио да је прода док је није заинтересован да због тога направи много већи губитак. Али, нажалост, нико није заиста заинтересован да то купи јер сви желе да се увере да функционише, а то није могуће без жеље. Док је причао изненада је господин Вајт бацио шапу у ватру, али је господин Вајт зачас спасао. Пошто је и сам желео да зажели жеље, Мајор га је три пута јасно упозорио да је не чува, али је на крају пристао да исприча како та шапа функционише и како господин Вајт може са њом да зажели жеље.
Иако се госпођа Вајт насмејала причи и рекла да је ова прича подсећа само на 'Арапске ноћи' и насмејала се рекавши да би можда њен муж требало да пожели додатну помоћ јер она има пуно посла. Али Мајор се није насмејао нити му је било смешно и каже свом пријатељу да користи свој ум врло јасно ако икада пожели било какву жељу. Касније је причао још много прича о земљи Индији и на крају је напустио кућу. Чим је отишао, Херберт је рекао да се само шали и да је пун потпуних глупости без логике. Он такође задиркује свог оца и каже да његов отац може покушати да пожели да буде краљ како не би морао да слуша маму и да ради ствари по себи. На којој су и отац и син почели да се играју и забављају.
Господин Вајт није сигуран шта жели јер већ има све своје потребе и због тога није у стању да одлучи. Херберт је сугерисао свом тати да ће им двеста фунти помоћи да отплате сав новац који им је потребан за плаћање стамбеног кредита. Господин Вајт се сложио и одсвирао је за ову суму наглас, док је његов син остао са њим и свирао клавир у веома мелодраматичном акорду. Одједном, господин Вајт је почео јако да плаче и рекао да му се шапа у руци креће као свака змија. Након неког времена, господин и госпођа Вајт су одлучили да оду у кревет, али Херберт је и даље остао са стране ватре и наставио да посматра ватру. Могао је да види право и покретно лице мајмуна у пламену и зато је одлучио да охлади ватру, узео мајмунову шапу са собом и отишао у своју спаваћу собу.
Почетак 2. дела
Већ следећег јутра, други део приче почео је сунцем зимског јутра. До сада породица заборавља на прошлу ноћ и почиње да ради свој посао на веома весео и енергичан начин као и сваки дан, а мумифицирана шапа не изгледа ни мало опасно (нико не може да претпостави како се синоћ понашала).
Када је господин Вајт размишљао о својој жељи рекао је да двеста долара неће коштати ништа. Херберт се шали на ту тему и каже да може, али само ако новац почне да пада с неба, директно на главу његовог оца. Господин Вајт је одговорио да су људи који се суочавају са проблемима и добијају жеље можда само случајност. Херберт се смеје и одлази на посао.
Након неког времена, госпођа Вајт је испред њихове куће пронашла странца, који је био веома лепо обучен. Странац са великим оклевањем три пута покуца на врата, а затим их отвори и уђе. Гђа Вајт му помаже да уђе. Он јој, са толико туге и нервозе, каже да је представник Мо и Мегинс, који су Хербертови послодавци. Чим га госпођа Вајт види, пита да ли је Херберт добро или не. Представник му каже да је повређен, али да не осећа бол. Неко време је била мирна и лакнуло јој је, али је онда схватила да осећај без бола заправо значи да он није жив. Представник каже да је Херберт мртав јер га је ухватила машинерија. Након неког времена, господин Вајт је погледао и рекао да је Херберт једина нада и њихово једино живо дете. Са много туге и стида, представник је тврдио да је он само запосленик који поштује наредбе наређења Моа и Мегинса. Затим им је обојици рекао да фирма није одговорна ни за какву узрочност која се деси током рада и да стога неће преузети никакву одговорност за Хербертову смрт и породици дати само двеста фунти. Чим су обоје чули количину, господин Вајт се одмах онесвестио, а госпођа Вајт је вриснула.
У делу 3
Након што су Бели окончали све последње Хербертове ритуале, оба родитеља престају да осећају било какву наду и уморни су. После неколико дана, (скоро недељу дана) једног дана када се господин Вајт пробудио ноћу и видео да њена жена гласно плаче са прозора. Отишао је до ње и замолио је да се врати у кревет на веома љубазан начин. Али пошто је била у толиком болу, одбила је да се врати. Остао је тих и тужан све док госпођа Вајт није почела да виче и плаче да јој треба мајмунска шапа.
Господин Вајт се уплашио и одбио је да се врати. Касније га је замолила да се врати доле и пожели да оживи Херберта. Господин Вајт покушава да се одупре и каже јој да Хербертова смрт и компензација фирме немају никакве везе са Шапом и жељама. Господин Вајт јој је такође рекао да не жели да она зна, али Хербертово тело није било у добром стању и није могао чак ни да идентификује своје тело по лицу и узео је помоћ одеће да каже да је он Херберт .
Госпођа Вајт не жели да слуша, она наставља да плаче и говори господину Вајту да би требало да врати Херберта у живот уз помоћ Мајмунске шапе. Госпођа Вајт га је овог пута насилно замолила да зажели жељу и настави је да остварује док се не врати. Без икаквог избора, зажелио је жељу и чекао док се свећа не угаси. Могли су да чују звукове попут звука сата, шкрипе степеница или чак миша. И тако је коначно Мр.Вхите одлучио да сиђе доле. Чим су се његове шибице угасиле и тек што је хтео да искористи своју последњу жељу, зачуо је куцање на вратима. Касније је чуо још једно куцање и овог пута се попео не отварајући се. Следеће куцање је чула госпођа Вајт и од превеликог узбуђења повикала да је то Херберт и потрчала према вратима. Одмах је схватила да му је требало много времена да дође јер је морао да иде око две миље од гробља.
Господин Вајт ју је поново замолио да не отвара врата јер то није добра идеја, али она није расположена да било шта слуша и настави да трчи према степеницама. Због своје мале висине, трудила се да отвори засун, али брзина куцања је била тако велика, а у међувремену је господин Вајт почео да тражи шапу веома брзим темпом, коју је изгубио падајући на под од страха. Чим је госпођа Вајт коначно повукла вијак, у исто време господин Вајт је пронашао шапу и остварио последњу жељу.
Куцање је одмах престало и госпођа Вајт је почела да плаче много гласније. Господин Вајт је сишао доле и открио да са друге стране врата нема никога и да је улица празна и тишина.
Закључак
Ова прича изазива толико емоција и осећања, али нам оставља и веома снажну лекцију о похлепи и томе како људи никада не би требало да покушавају да се играју са природом. Ова прича у различитим фазама доноси различите емоције ликова. Прича је заснована на уклетим догађајима и у неким тренуцима може да вас уплаши. У последњем делу прича показује и екстремне емоције мајке и како она престаје да брине ни о чему осим за његовог сина. Срцепарајуће је видети како је отац постао беспомоћан пред судбином и пожелео да пусти сопственог сина.
Ф&К
1. Зашто је господин Вајт покушавао да заустави госпођу Вајт да врати Херберта у живот?
Анс. Господин Вајт је већ рекао да је Хербертова смрт била сасвим обична и да његово тело није било у тако добром стању да се може вратити у живот.
2. Која је била трећа жеља?
Анс. Господин Вајт је пожелео да поврати своју другу жељу (тј. да врати Херберта у живот), а то значи да је поново мртав и да су заувек изгубили сина).