Виндовс је а графички оперативни систем коју је развио Мицрософт. Омогућава корисницима да прегледају и чувају датотеке, покрећу софтвер, играју игрице, гледају видео записе и пружа начин да се повежу на интернет. Објављен је и за кућно рачунарство и за професионалне радове.
Мицрософт је представио прву верзију као 1.0
Објављен је и за кућно рачунарство и за професионалне функције оперативног система Виндовс 10. новембра 1983 . Касније је објављен на многим верзијама оперативног система Виндовс, као и на актуелној верзији, Виндовс 10.
1993. године објављена је прва пословно оријентисана верзија Виндовс-а, која је позната као Виндовс НТ 3.1 . Затим је представио следеће верзије, Виндовс 3.5 , 4/0 , и Виндовс 2000 . Када је Мицрософт издао КСП Виндовс 2001. године, компанија је дизајнирала његове различите верзије за лично и пословно окружење. Дизајниран је на основу стандардног к86 хардвера, нпр Интел и АМД процесор . Сходно томе, може да ради на различитим брендовима хардвера, као што су ХП, Делл и Сони рачунари, укључујући кућне рачунаре.
Издања Виндовс-а
Мицрософт је произвео неколико издања Виндовс-а, почевши од Виндовс КСП-а. Ове верзије имају исти основни оперативни систем, али неке верзије укључују напредне функције уз додатну цену. Постоје два најчешћа издања Виндовс-а:
- Виндовс Хоме
- Виндовс Профессионал
Виндовс Хоме
Виндовс Хоме је основно издање Виндовс-а. Нуди све основне функције Виндовс-а, као што су прегледање веба, повезивање на Интернет, играње видео игрица, коришћење канцеларијског софтвера, гледање видео записа. Штавише, јефтинији је и долази унапред инсталиран са многим новим рачунарима.
Виндовс Профессионал
Виндовс Профессионал је такође познат као Виндов Про или вин Про. То је побољшано издање оперативног система Виндовс, које је корисно за напредне кориснике и мала и средња предузећа. Садржи све функције Виндовс Хоме-а, као и следеће:
Пословни лаптопови или рачунари углавном користе функцију Битлоцкер за заштиту својих података на рачунару. Као да је ваш рачунар украден, веома је тешко пробити Битлоцкер лозинку. Може се откључати само уношењем исправне лозинке. Штавише, ако заборавите своју Битлоцкер лозинку, она се не може повратити.
делимитер јава
- Пружа подршку за системе који имају више од 128 ГБ РАМ-а.
- Штавише, нуди више опција за инсталацију ажурирања за Виндовс, као и флексибилно заказивање и одлагање око 34 дана.
Зашто се Мицрософт Виндовс зове Виндовс?
Када Мицрософт Виндовс није уведен, сви Мицрософт корисници су користили МС-ДОС оперативни систем. Мицрософт је дао једну реч већини својих производа; захтевао је нови Ворд који може представљати његов нови ГУИ оперативни систем. Мицрософт је одлучио да га назове Виндовс јер има могућност да обавља неколико задатака и истовремено покреће апликације.
Још један разлог зашто сте га назвали Виндовс био је тај што не можете жиговати уобичајено име као што је Виндовс. Његов званични назив је био Мицрософт Виндовс, прва верзија 1.0 Виндовс-а представљена је 1995. године.
Историја Мицрософт Виндовс-а
Од 1983. Мицрософт производи Виндовс. Оснивач Мајкрософта 'Бил Гејтс' објављено за Мицрософт Виндовс 10. новембра 1983. и издало прву верзију Виндовс ин 1985 . Следећа табела садржи историју Виндовс-а од 1. до 10. издања.
| Верзија | Историја |
|---|---|
| Виндовс 1.0 | Мицрософт је представио Виндовс са својом првом верзијом 1.0. Објављена је 20. новембра 1985. и на почетку је продата за 100,00 долара. Поред тога, то је био први покушај Мицрософта да произведе графички кориснички интерфејс у 16-битном облику. |
| Виндовс 2.0 | Друга верзија, Виндовс 2.0, је произвео Мицрософт на 9. децембра 1987 као и да је такође увео Прозор 386 истог дана. У почетку је цена била иста 100,00 долара за оба Виндовса на тржишту. Дошао је са новим функцијама као што је био у могућности да се преклапају једна са другом, а такође је увео нови начин за максимизирање и минимизирање прозора, уместо коришћења 'зумирања' и 'иконизације'. Штавише, укључио је и функцију контролне табле где је неколико системских подешавања и опција конфигурације доступно на једном месту. Чак су и Мицрософт Ворд и Екцел по први пут коришћени на Виндовс 2. |
| Виндовс 286 | Објављено је у јуна 1988. а на почетку је његова цена била 100,00 долара. |
| Виндовс 3.0 | Био је то први Виндовс коме је био потребан чврсти диск. Покренуо га је Мицрософт на 22. маја 1990. године. Његова пуна верзија је продата за 149,95 долара, а ажурирана верзија је била 79,95 долара . Поред тога, тхе подржана мултимедија Виндовс 3 је представљен у октобра 1991. године . Виндовс верзија 3.0 је постигла већи успех и постала је изазов за Аппле-ов Мацинтосх и Цоммодоре Амига ГУИ пошто су га унапред инсталирали на рачунарима произвођачи компатибилни са рачунарима, као и Зенитх Дата Системс. Такође је био у могућности да покрене МС-ДОС програм у Виндовс-у који је омогућавао више задатака у старим програмима, као и подржавао 256 боја, што је интерфејс учинило шаренијим и напреднијим. |
| Виндовс 3.1 | Лансиран је у априлу 1992. године, када је био у развоју, његово кодно име је било Спарта. То је био уобичајени оперативни систем за графички кориснички интерфејс рачунара. У прва два месеца након објављивања продато је више од милион примерака. Учинио је Виндовс платформу за објављивање употребљивом по први пут увођењем ТруеТипе фонтова. Миноловац је такође први пут коришћен на Виндовс 3.1. За покретање је било потребно само 1МБ РАМ-а, а корисницима је омогућило да први пут контролишу МС-ДОС програме уз помоћ миша. Штавише, то је био и први оперативни систем који је дистрибуиран на ЦД-РОМ-у. Неке друге генерације верзије 3.1 су следеће:
|
| Виндовс 95 | Као што назив каже, Виндовс 95 је покренут 24. августа 1995. године , а за четири дана од објављивања продато је више од милион примерака. По први пут је увео дугме Старт и функције Старт менија, укључујући важне функције као што су 32-битно окружење, вишезадаћност и трака задатака. Штавише, МС-ДОС је и даље играо виталну улогу у Виндовс-у 95, уз помоћ неких програма и елемената. Интернет Екплорер је такође први пут коришћен на Виндовс 95, али није могао да се инсталира подразумевано, за њега је био потребан Виндовс 95 плус пакет. Касније се Виндовс 95 побољшао и подразумевано укључио ИЕ претраживач. |
| Виндовс 95 сервисни пакет | Уведен је на 24. фебруара 1996. године. |
| Виндовс НТ 4.0 | Дана 29. јула 1996. год. Покренут је Виндовс НТ 4.0. |
| Виндовс ЦЕ |
|
| Виндовс 98 | Развијен је на Виндовс 95 и представљен у јуну 1998. Објављен је, укључујући Интернет Екплорер 4, Виндовс адресар, Оутлоок Екпресс, Мицрософт Цхат и НетСхов Плаиер. Друга верзија Виндовс 98 је представљена 5. маја 1999. године, у овој верзији НетСхов Плаиер је замењен Виндовс Медиа Плаиер-ом 6.2. Такође је донета са адресном траком и дугмадима за навигацију назад/напред у Виндовс Екплорер-у и више других функција. Виндовс 98 је дошао са новим моделом Виндовс драјвера за рачунарске компоненте и прибор, који је нудио подршку за сва будућа издања Виндовс-а. Штавише, побољшана је УСБ подршка укључујући УСБ мишеве и УСБ чворишта. |
| Виндовс 2000 | на 17. фебруар 2000. покренута је. |
| Виндовс МЕ | Измишљен је у септембра 2000, и то је био последњи оперативни систем, који је био заснован на МС-ДОС-у и у Виндовс 9к линији. Према пословном тржишту, са Виндовс 2000 се сматрао Виндовсом који је намењен потрошачима. Такође су му биле обезбеђене неке корисне функције за потрошаче, као и аутоматизованији алати за опоравак система. Поред тога, Интернет Екплорер, Виндовс Мовие Макер и Виндовс Медиа Плаиер 7 су први пут коришћени на Виндовс МЕ. |
| Виндовс 2000 | Уведен је на 17. фебруар 2000. У основи, био је заснован на Мицрософт пословном систему Виндовс НТ, а касније је дао основу за Виндовс КСП. Штавише, функција аутоматског ажурирања се први пут појавила на Виндовс-у 2000, и то је био први оперативни систем који подржава хибернацију. |
| Виндовс хр | Виндовс КСП се сматрао најбољим издањем Виндовс-а; уведен је на 25. октобар 2001 . Следио је Виндовс МЕ и обезбедио елементе прилагођене потрошачима. Тхе 64-битни верзија Виндовс КСП-а је представљена дне 28. март 2003. Штавише, Итс Професионални к64 верзија је представљена на 24. априла 2005 . Дугме за почетак и трака задатака замењени су укључивањем зеленог дугмета Старт, плаве траке задатака и позадине за виста, као и неколико сенки и више визуелних ефеката. Такође је донео неке важне функције, као што је ЦлеарТипе, који помаже читање садржаја на ЛЦД екранима, аутоматску репродукцију са ЦД-а и других медија, различита аутоматизована ажурирања и алате за опоравак. Поред тога, коришћен је најдуже, а чак и када је прекинут, коришћен је на око 430 м рачунара. |
| Виндовс Виста | Увео га је Мицрософт у јануару 2007. Донео је бољи изглед и осећај корисничког интерфејса и укључивао транспарентне елементе, безбедност и претрагу. Када је био у фази развоја, његово кодно име је било „Лонгхорн“. Виндовс Медиа Плаиер 11 и Интернет Екплорер 7 су се први пут појавили на Виндовс Висти, укључујући Виндовс Дефендер, програм против шпијунског софтвера. Такође су му обезбеђене неке корисне функције као што су Виндовс ДВД Макер, препознавање говора и Галерија фотографија. Штавише, то је био први оперативни систем који је дистрибуиран на ДВД-у. |
| Виндовс Сервер 2008 | на 27. фебруар 2008. Мицрософт је представио Виндовс Сервер 2008. |
| виндовс 7 | Уведен је на 22. октобар 2009 да превазиђе све проблеме са којима се суочавао Виндовс Виста. Објављен је са корисничким функцијама и мање преоптерећења дијалога. Био је стабилнији, бржи и лакши за коришћење у поређењу са другим претходним верзијама. Поред тога, функција препознавања рукописа је први пут коришћена у оперативном систему Виндовс 7. Пошто је ИЕ био подразумевани претраживач у Мицрософт Виндовс-у, антимонополске истраге су користиле Мицрософт у Европи да га поставе подразумеваним претраживачем. Сходно томе, морао је да пружи корисницима опцију да изаберу и инсталирају претраживач при првом покретању. |
| Виндовс Сервер 2012 | на 4. септембар 2012 , Мицрософт је издао Виндовс Сервер 2012. |
| Виндовс 8 | Увео га је Мицрософт на 26. октобар 2012. Објављен је са новим функцијама, као што су брзи оперативни систем, подршка за УСБ 3.0 уређаје и веб продавница. Веб продавница је место где можете преузети различите типове Виндовс апликација; његов режим преко целог екрана је први пут покренут на Виндовс 8. |
| Виндовс 8.1 | Покренуо га је Мицрософт на 17. октобар 2013. Поново је покренуто дугме Старт, које је могло да прикаже почетни екран са приказа радне површине оперативног система Виндовс 8.1. Штавише, обезбедио је начин да изаберете покретање директно на радну површину. |
| Виндовс 10 | Дана 29. јула 2015 , Мицрософт је представио Виндовс 10. Објављен је са неким новим функцијама као што је пребацивање између режима тастатуре и миша и режима таблета, што је било корисно за кориснике који користе рачунаре као што је сурфаце Про 3 са одвојивом тастатуром. Дизајниран је за све Виндовс платформе на неколико уређаја, као и за Виндовс таблете и телефоне, укључујући уобичајене апликације. |
Карактеристике Виндовс-а
Мицрософт Виндовс укључује многе функције које помажу корисницима. Неке од његових одличних карактеристика су следеће:
- Отворите Филе Екплорер притиском на Прозор + Е.
- Затим кликните десним тастером миша на било који диск и изаберите опцију Пропертиес са падајуће листе.
- Сада кликните на Чишћење диска .
Разлика између Линук и Виндовс ОС
Испод је табела која описује главне факторе Линук и Виндовс оперативни системи:
| Тема | Виндовс | Линук |
|---|---|---|
| Командна линија | Виндовс дозвољава корисницима да користе командну линију, али не као Линук командну линију. Да бисте отворили командну линију, кликните на дијалог Покрени и укуцајте ЦМД у траку за претрагу покретања и притисните тастер Ентер. | Иако Линук командна линија нуди више функција за администрацију и дневне задатке, крајњим корисницима не нуди много. |
| Поузданост | Виндовс је побољшао своју поузданост у последњих неколико година, али је и даље мање поуздан у поређењу са Линуком. | Линук је поузданији и сигурнији од Виндовс ОС-а. Углавном се фокусира на безбедност система, управљање процесима и време рада. |
| Употребљивост | Виндовс је лакши за коришћење јер пружа једноставан кориснички интерфејс. Али процес његове инсталације може потрајати више времена. | Иако Линук има могућност да лакше обавља сложене задатке, процес његове инсталације је компликован. |
| Безбедност | Мицрософт је побољшао безбедносне функције у Виндовс-у последњих година. Пошто има огромну корисничку базу, углавном за нове кориснике рачунара, лако се може циљати на злонамерне програмере. Штавише, међу свим оперативним системима, Мицрософт Виндовс може бити део развоја малвера и вируса. | Линук је сигурнији оперативни систем у поређењу са Мицрософт Виндовс-ом. Чак су и нападачи наишли на потешкоће у пробијању безбедности уз помоћ Линука. |
| Подршка | Корисницима обезбеђује онлајн и интегрисане системе помоћи, као и велики број информативних књига, који су доступни за пружање помоћи људима на свим нивоима вештина. | Доступан је велики број књига које нуде помоћ о Линук-у, укључујући подршку на мрежи. |
| Ажурирања | Редовно ажурирање Виндовс-а чини кориснике фрустрираним упозоравањем на ажурирање Виндовс-а у незгодним временима. Поред тога, потребно је више времена за ажурирање. | Линук пружа корисницима потпуну контролу над ажурирањима. Они могу да га ажурирају у складу са тим, а потребно је мање времена за ажурирање, као и без поновног покретања система. |
| Лиценцирање | Мицрософт Виндовс са лиценцом не дозвољава модификовање софтвера (немате приступ изворном коду). Може се инсталирати само на системима са Виндовс лиценцним кључем. | Линук оперативни систем са лиценцом нуди корисницима предност да поново користе изворни код на било ком броју система. Такође је дозвољено корисницима да модификују софтвер и продају његову модификовану верзију. |