logo

TechCodeview

Шта је Виндовс?

Виндовс

Виндовс је а графички оперативни систем коју је развио Мицрософт. Омогућава корисницима да прегледају и чувају датотеке, покрећу софтвер, играју игрице, гледају видео записе и пружа начин да се повежу на интернет. Објављен је и за кућно рачунарство и за професионалне радове.

Мицрософт је представио прву верзију као 1.0

Објављен је и за кућно рачунарство и за професионалне функције оперативног система Виндовс 10. новембра 1983 . Касније је објављен на многим верзијама оперативног система Виндовс, као и на актуелној верзији, Виндовс 10.

1993. године објављена је прва пословно оријентисана верзија Виндовс-а, која је позната као Виндовс НТ 3.1 . Затим је представио следеће верзије, Виндовс 3.5 , 4/0 , и Виндовс 2000 . Када је Мицрософт издао КСП Виндовс 2001. године, компанија је дизајнирала његове различите верзије за лично и пословно окружење. Дизајниран је на основу стандардног к86 хардвера, нпр Интел и АМД процесор . Сходно томе, може да ради на различитим брендовима хардвера, као што су ХП, Делл и Сони рачунари, укључујући кућне рачунаре.

Издања Виндовс-а

Мицрософт је произвео неколико издања Виндовс-а, почевши од Виндовс КСП-а. Ове верзије имају исти основни оперативни систем, али неке верзије укључују напредне функције уз додатну цену. Постоје два најчешћа издања Виндовс-а:

  • Виндовс Хоме
  • Виндовс Профессионал

Виндовс Хоме

Виндовс Хоме је основно издање Виндовс-а. Нуди све основне функције Виндовс-а, као што су прегледање веба, повезивање на Интернет, играње видео игрица, коришћење канцеларијског софтвера, гледање видео записа. Штавише, јефтинији је и долази унапред инсталиран са многим новим рачунарима.

Виндовс Профессионал

Виндовс Профессионал је такође познат као Виндов Про или вин Про. То је побољшано издање оперативног система Виндовс, које је корисно за напредне кориснике и мала и средња предузећа. Садржи све функције Виндовс Хоме-а, као и следеће:

    Удаљена радна површина:Виндовс Профессионал издања омогућавају корисницима да креирају везу са удаљеном радном површином. Корисницима пружа могућност даљинског повезивања са другим рачунаром, укључујући дељење контроле његовог миша, тастатуре и екрана. Углавном се приступа уз помоћ порта 3389. Поред тога, можемо користити и ТеамВиевер или ВНЦ апликацију за креирање везе са удаљеном радном површином.Поуздано покретање:Пружа сигурност као шифровање покретачу и штити рачунар од рооткитс (Колекција софтверских алата који омогућавају корисницима да уђу на други рачунар на неовлашћен начин познат као руткит).Битлоцкер:Омогућава корисницима да шифрују диск јединицу за складиштење користећи АЕС (Адванцед Енцриптион Стандард) алгоритам. Ова функција је присутна у оперативном систему Виндовс 7 и Виндовс Виста (само ултимативне и Ентерприсе верзије), укључујући Виндовс Сервер 2008.

Пословни лаптопови или рачунари углавном користе функцију Битлоцкер за заштиту својих података на рачунару. Као да је ваш рачунар украден, веома је тешко пробити Битлоцкер лозинку. Може се откључати само уношењем исправне лозинке. Штавише, ако заборавите своју Битлоцкер лозинку, она се не може повратити.

делимитер јава
    Виндовс Сандбок:Сандбок се налази на рачунару, мрежи или онлајн услузи омогућава корисницима да експериментишу или тестирају безбедност рачунара без прекида рада система.Хипер-В:То је скраћеница за хипервизор, а развила га је корпорација Мицрософт 26. јуна 2008. Такође се зове Виндовс Сервер виртуелизација. Хипер-В се користи за виртуелизацију к86-64 сервера, покретање виртуелних машина и софтвера треће стране као што је ВиртуалБок.Управљање групним политикама:Администратор може да одреди групне смернице у организацији за управљање различитим корисницима Виндовс-а.
  • Пружа подршку за системе који имају више од 128 ГБ РАМ-а.
  • Штавише, нуди више опција за инсталацију ажурирања за Виндовс, као и флексибилно заказивање и одлагање око 34 дана.

Зашто се Мицрософт Виндовс зове Виндовс?

Када Мицрософт Виндовс није уведен, сви Мицрософт корисници су користили МС-ДОС оперативни систем. Мицрософт је дао једну реч већини својих производа; захтевао је нови Ворд који може представљати његов нови ГУИ оперативни систем. Мицрософт је одлучио да га назове Виндовс јер има могућност да обавља неколико задатака и истовремено покреће апликације.

Још један разлог зашто сте га назвали Виндовс био је тај што не можете жиговати уобичајено име као што је Виндовс. Његов званични назив је био Мицрософт Виндовс, прва верзија 1.0 Виндовс-а представљена је 1995. године.

Историја Мицрософт Виндовс-а

Од 1983. Мицрософт производи Виндовс. Оснивач Мајкрософта 'Бил Гејтс' објављено за Мицрософт Виндовс 10. новембра 1983. и издало прву верзију Виндовс ин 1985 . Следећа табела садржи историју Виндовс-а од 1. до 10. издања.

Верзија Историја
Виндовс 1.0 Мицрософт је представио Виндовс са својом првом верзијом 1.0. Објављена је 20. новембра 1985. и на почетку је продата за 100,00 долара. Поред тога, то је био први покушај Мицрософта да произведе графички кориснички интерфејс у ​​16-битном облику.
Виндовс 2.0 Друга верзија, Виндовс 2.0, је произвео Мицрософт на 9. децембра 1987 као и да је такође увео Прозор 386 истог дана. У почетку је цена била иста 100,00 долара за оба Виндовса на тржишту.
Дошао је са новим функцијама као што је био у могућности да се преклапају једна са другом, а такође је увео нови начин за максимизирање и минимизирање прозора, уместо коришћења 'зумирања' и 'иконизације'.
Штавише, укључио је и функцију контролне табле где је неколико системских подешавања и опција конфигурације доступно на једном месту. Чак су и Мицрософт Ворд и Екцел по први пут коришћени на Виндовс 2.
Виндовс 286 Објављено је у јуна 1988. а на почетку је његова цена била 100,00 долара.
Виндовс 3.0 Био је то први Виндовс коме је био потребан чврсти диск. Покренуо га је Мицрософт на 22. маја 1990. године. Његова пуна верзија је продата за 149,95 долара, а ажурирана верзија је била 79,95 долара . Поред тога, тхе подржана мултимедија Виндовс 3 је представљен у октобра 1991. године .
Виндовс верзија 3.0 је постигла већи успех и постала је изазов за Аппле-ов Мацинтосх и Цоммодоре Амига ГУИ пошто су га унапред инсталирали на рачунарима произвођачи компатибилни са рачунарима, као и Зенитх Дата Системс.
Такође је био у могућности да покрене МС-ДОС програм у Виндовс-у који је омогућавао више задатака у старим програмима, као и подржавао 256 боја, што је интерфејс учинило шаренијим и напреднијим.
Виндовс 3.1 Лансиран је у априлу 1992. године, када је био у развоју, његово кодно име је било Спарта. То је био уобичајени оперативни систем за графички кориснички интерфејс рачунара. У прва два месеца након објављивања продато је више од милион примерака. Учинио је Виндовс платформу за објављивање употребљивом по први пут увођењем ТруеТипе фонтова. Миноловац је такође први пут коришћен на Виндовс 3.1.
За покретање је било потребно само 1МБ РАМ-а, а корисницима је омогућило да први пут контролишу МС-ДОС програме уз помоћ миша. Штавише, то је био и први оперативни систем који је дистрибуиран на ЦД-РОМ-у.
Неке друге генерације верзије 3.1 су следеће:
  • Ин 1992 , покренут је Виндовс за радне групе 3.1.
  • Мицрософт је представио Виндовс НТ 3.1 на 27. јула 1993.
  • Ажурирана верзија оперативног система Виндовс 3.1, Виндовс 3.11, је уведен на 31. децембра 1993. године.
  • Ин фебруара 1994. године , покренут је Виндовс за радне групе 3.11.
  • на 21. септембра 1994. године , прозори НТ 5 је уведен.
  • Следећа верзија Виндовс-а НТ 3.51, је уведен на 30. маја 1995. године.
Виндовс 95 Као што назив каже, Виндовс 95 је покренут 24. августа 1995. године , а за четири дана од објављивања продато је више од милион примерака. По први пут је увео дугме Старт и функције Старт менија, укључујући важне функције као што су 32-битно окружење, вишезадаћност и трака задатака. Штавише, МС-ДОС је и даље играо виталну улогу у Виндовс-у 95, уз помоћ неких програма и елемената.
Интернет Екплорер је такође први пут коришћен на Виндовс 95, али није могао да се инсталира подразумевано, за њега је био потребан Виндовс 95 плус пакет. Касније се Виндовс 95 побољшао и подразумевано укључио ИЕ претраживач.
Виндовс 95 сервисни пакет Уведен је на 24. фебруара 1996. године.
Виндовс НТ 4.0 Дана 29. јула 1996. год. Покренут је Виндовс НТ 4.0.
Виндовс ЦЕ
  • Прва верзија 0 Виндовс ЦЕ је представљен у новембра 1996. године.
  • Друга верзија 0 Виндовс ЦЕ је лансиран у новембра 1997. године.
  • Следећа верзија 1 Виндовс ЦЕ је објављен у јула 1998. године .
  • Трећа верзија, 3.0 Виндовс ЦЕ, представљен је 1999.
Виндовс 98 Развијен је на Виндовс 95 и представљен у јуну 1998. Објављен је, укључујући Интернет Екплорер 4, Виндовс адресар, Оутлоок Екпресс, Мицрософт Цхат и НетСхов Плаиер.
Друга верзија Виндовс 98 је представљена 5. маја 1999. године, у овој верзији НетСхов Плаиер је замењен Виндовс Медиа Плаиер-ом 6.2. Такође је донета са адресном траком и дугмадима за навигацију назад/напред у Виндовс Екплорер-у и више других функција.
Виндовс 98 је дошао са новим моделом Виндовс драјвера за рачунарске компоненте и прибор, који је нудио подршку за сва будућа издања Виндовс-а. Штавише, побољшана је УСБ подршка укључујући УСБ мишеве и УСБ чворишта.
Виндовс 2000 на 17. фебруар 2000. покренута је.
Виндовс МЕ Измишљен је у септембра 2000, и то је био последњи оперативни систем, који је био заснован на МС-ДОС-у и у Виндовс 9к линији. Према пословном тржишту, са Виндовс 2000 се сматрао Виндовсом који је намењен потрошачима. Такође су му биле обезбеђене неке корисне функције за потрошаче, као и аутоматизованији алати за опоравак система.
Поред тога, Интернет Екплорер, Виндовс Мовие Макер и Виндовс Медиа Плаиер 7 су први пут коришћени на Виндовс МЕ.
Виндовс 2000 Уведен је на 17. фебруар 2000. У основи, био је заснован на Мицрософт пословном систему Виндовс НТ, а касније је дао основу за Виндовс КСП. Штавише, функција аутоматског ажурирања се први пут појавила на Виндовс-у 2000, и то је био први оперативни систем који подржава хибернацију.
Виндовс хр Виндовс КСП се сматрао најбољим издањем Виндовс-а; уведен је на 25. октобар 2001 . Следио је Виндовс МЕ и обезбедио елементе прилагођене потрошачима. Тхе 64-битни верзија Виндовс КСП-а је представљена дне 28. март 2003. Штавише, Итс Професионални к64 верзија је представљена на 24. априла 2005 .
Дугме за почетак и трака задатака замењени су укључивањем зеленог дугмета Старт, плаве траке задатака и позадине за виста, као и неколико сенки и више визуелних ефеката.
Такође је донео неке важне функције, као што је ЦлеарТипе, који помаже читање садржаја на ЛЦД екранима, аутоматску репродукцију са ЦД-а и других медија, различита аутоматизована ажурирања и алате за опоравак.
Поред тога, коришћен је најдуже, а чак и када је прекинут, коришћен је на око 430 м рачунара.
Виндовс Виста Увео га је Мицрософт у јануару 2007. Донео је бољи изглед и осећај корисничког интерфејса и укључивао транспарентне елементе, безбедност и претрагу. Када је био у фази развоја, његово кодно име је било „Лонгхорн“. Виндовс Медиа Плаиер 11 и Интернет Екплорер 7 су се први пут појавили на Виндовс Висти, укључујући Виндовс Дефендер, програм против шпијунског софтвера. Такође су му обезбеђене неке корисне функције као што су Виндовс ДВД Макер, препознавање говора и Галерија фотографија. Штавише, то је био први оперативни систем који је дистрибуиран на ДВД-у.
Виндовс Сервер 2008 на 27. фебруар 2008. Мицрософт је представио Виндовс Сервер 2008.
виндовс 7 Уведен је на 22. октобар 2009 да превазиђе све проблеме са којима се суочавао Виндовс Виста. Објављен је са корисничким функцијама и мање преоптерећења дијалога. Био је стабилнији, бржи и лакши за коришћење у поређењу са другим претходним верзијама. Поред тога, функција препознавања рукописа је први пут коришћена у оперативном систему Виндовс 7.
Пошто је ИЕ био подразумевани претраживач у Мицрософт Виндовс-у, антимонополске истраге су користиле Мицрософт у Европи да га поставе подразумеваним претраживачем. Сходно томе, морао је да пружи корисницима опцију да изаберу и инсталирају претраживач при првом покретању.
Виндовс Сервер 2012 на 4. септембар 2012 , Мицрософт је издао Виндовс Сервер 2012.
Виндовс 8 Увео га је Мицрософт на 26. октобар 2012. Објављен је са новим функцијама, као што су брзи оперативни систем, подршка за УСБ 3.0 уређаје и веб продавница. Веб продавница је место где можете преузети различите типове Виндовс апликација; његов режим преко целог екрана је први пут покренут на Виндовс 8.
Виндовс 8.1 Покренуо га је Мицрософт на 17. октобар 2013. Поново је покренуто дугме Старт, које је могло да прикаже почетни екран са приказа радне површине оперативног система Виндовс 8.1. Штавише, обезбедио је начин да изаберете покретање директно на радну површину.
Виндовс 10 Дана 29. јула 2015 , Мицрософт је представио Виндовс 10. Објављен је са неким новим функцијама као што је пребацивање између режима тастатуре и миша и режима таблета, што је било корисно за кориснике који користе рачунаре као што је сурфаце Про 3 са одвојивом тастатуром. Дизајниран је за све Виндовс платформе на неколико уређаја, као и за Виндовс таблете и телефоне, укључујући уобичајене апликације.

Карактеристике Виндовс-а

Мицрософт Виндовс укључује многе функције које помажу корисницима. Неке од његових одличних карактеристика су следеће:

    Контролна табла:Виндовс пружа функцију контролне табле која укључује многе алатке за конфигурисање и управљање ресурсима на њиховом рачунару. На пример, корисници могу да промене подешавања за аудио, видео, штампаче, миш, тастатуру, мрежне везе, датум и време, опције уштеде енергије, корисничке налоге, инсталиране апликације итд.
    Виндовс Цортана:Виндовс 10 је представио функцију под називом Цортана, која је у стању да прихвати гласовне команде. Може да обавља различите задатке као што је да одговори на ваша питања, да претражује податке на вашем рачунару, купује на мрежи, поставља подсетнике и састанке, итд. Штавише, понаша се као друге услуге које се активирају гласом као што су Гоогле Ассистант, Алека или Сири, укључујући још једну предност претраживања информација на вашем рачунару. Да бисте отворили Цортана у оперативном систему Виндовс 10, притисните Тастер за прозор + С .
    Виндовс Филе Екплорер:Такође је познат као Виндовс Екплорер, који приказује ваше датотеке и фасцикле на рачунару. Омогућава корисницима да претражују податке на чврстом диску, ССД-у и другим уметнутим преносивим дисковима као што су драјвови и ЦД-ови, а можете да управљате садржајем у складу са захтевима као што су брисање, преименовање, претрага и пренос података.
    Виндовс Интернет претраживач:Пошто је интернет претраживач веома важан за тражење било чега, прегледавање страница, онлајн куповину, играње игрица, гледање видео записа итд. Виндовс долази са унапред инсталираним интернет претраживачем. у оперативном систему Виндовс 10, Едге интернет претраживач је подразумевани претраживач. Штавише, Интернет Екплорер је био подразумевани претраживач у Мицрософт Виндовс-у од Виндовс издања 95 до верзије 8.1.
    Виндовс Мицрософт Паинт:Од новембра 1985. Мицрософт Виндовс долази са унапред инсталираним Мицрософт Паинт-ом. То је једноставан софтвер за креирање, преглед и уређивање слике. Нуди неколико алата за цртање слике, исецање, промену величине и чување слике са другом екстензијом датотеке.
    Виндовс Трака задатака:Виндовс долази са траком задатака која приказује тренутно отворене програме, а такође омогућава корисницима приступ било којим одређеним програмима. Поред тога, укључује област за обавештења на десној страни која приказује датум и време, батерију, мрежу, јачину звука и друге позадинске апликације.
    Виндовс Старт мени:Мицрософт Виндовс садржи старт мени са леве стране траке задатака. Приказује програме и услужне програме који су инсталирани на рачунару. Може се једноставно отворити кликом на дугме Старт менија или притиском на тастер Старт на тастатури.
    Виндовс Менаџер задатака:Виндовс укључује функцију менаџера задатака која пружа детаље о покренутим апликацијама или програмима на рачунару. Такође можете проверити колико системских ресурса, као што су РАМ, ЦПУ, диск И/О, користи свака од апликација.
    Виндовс Чишћење диска:Користи се за ослобађање простора на диску уз помоћ брисања привремених или непотребних датотека. Такође помаже да се побољшају перформансе рачунара и повећа простор за складиштење за преузимање програма и докумената. Да бисте отворили Чишћење диска, следите доле наведене кораке:
    • Отворите Филе Екплорер притиском на Прозор + Е.
    • Затим кликните десним тастером миша на било који диск и изаберите опцију Пропертиес са падајуће листе.
    • Сада кликните на Чишћење диска .

    Виндовс

Разлика између Линук и Виндовс ОС

Испод је табела која описује главне факторе Линук и Виндовс оперативни системи:

Тема Виндовс Линук
Командна линија Виндовс дозвољава корисницима да користе командну линију, али не као Линук командну линију. Да бисте отворили командну линију, кликните на дијалог Покрени и укуцајте ЦМД у траку за претрагу покретања и притисните тастер Ентер. Иако Линук командна линија нуди више функција за администрацију и дневне задатке, крајњим корисницима не нуди много.
Поузданост Виндовс је побољшао своју поузданост у последњих неколико година, али је и даље мање поуздан у поређењу са Линуком. Линук је поузданији и сигурнији од Виндовс ОС-а. Углавном се фокусира на безбедност система, управљање процесима и време рада.
Употребљивост Виндовс је лакши за коришћење јер пружа једноставан кориснички интерфејс. Али процес његове инсталације може потрајати више времена. Иако Линук има могућност да лакше обавља сложене задатке, процес његове инсталације је компликован.
Безбедност Мицрософт је побољшао безбедносне функције у Виндовс-у последњих година. Пошто има огромну корисничку базу, углавном за нове кориснике рачунара, лако се може циљати на злонамерне програмере. Штавише, међу свим оперативним системима, Мицрософт Виндовс може бити део развоја малвера и вируса. Линук је сигурнији оперативни систем у поређењу са Мицрософт Виндовс-ом. Чак су и нападачи наишли на потешкоће у пробијању безбедности уз помоћ Линука.
Подршка Корисницима обезбеђује онлајн и интегрисане системе помоћи, као и велики број информативних књига, који су доступни за пружање помоћи људима на свим нивоима вештина. Доступан је велики број књига које нуде помоћ о Линук-у, укључујући подршку на мрежи.
Ажурирања Редовно ажурирање Виндовс-а чини кориснике фрустрираним упозоравањем на ажурирање Виндовс-а у незгодним временима. Поред тога, потребно је више времена за ажурирање. Линук пружа корисницима потпуну контролу над ажурирањима. Они могу да га ажурирају у складу са тим, а потребно је мање времена за ажурирање, као и без поновног покретања система.
Лиценцирање Мицрософт Виндовс са лиценцом не дозвољава модификовање софтвера (немате приступ изворном коду). Може се инсталирати само на системима са Виндовс лиценцним кључем. Линук оперативни систем са лиценцом нуди корисницима предност да поново користе изворни код на било ком броју система. Такође је дозвољено корисницима да модификују софтвер и продају његову модификовану верзију.