У програмском језику Ц, хеширање је техника која укључује претварање велике количине података у вредност фиксне величине или мању вредност познату као хеш. Хеш се генерише преко хеш функције, која мапира улазне податке у излазни хеш. Добијена хеш вредност се затим може користити за ефикасно претраживање, преузимање и упоређивање података у великим скуповима података.
Хеширање се обично користи у структурама података као што су хеш табеле, које су низови који чувају податке на начин који омогућава брзо уметање, брисање и преузимање података. Хеш функција која се користи за генерисање хеш вредности мапира кључ (или податке који се чувају) у индекс унутар хеш табеле. Овај индекс се затим користи за складиштење података на одговарајућој локацији унутар низа.
филмска глумица Кајал
Хеширање је корисно из неколико разлога. Прво, може смањити количину меморије потребне за складиштење великих скупова података претварањем података у мању вредност. Друго, може побољшати перформансе алгоритама омогућавајући брже претраживање и преузимање података. Коначно, може помоћи да се обезбеди интегритет података откривањем дуплих података и спречавањем колизија (када се два различита кључа мапирају у исти индекс).
Процес хеширања укључује три главна корака: креирање хеш функције, генерисање хеш вредности и чување података у хеш табели.
Креирање хеш функције укључује дизајнирање алгоритма који мапира улазне податке на вредност фиксне величине. Овај алгоритам треба да буде дизајниран тако да равномерно дистрибуира податке по хеш табели како би се смањила вероватноћа колизија. Добра хеш функција такође треба да буде брза, једноставна и детерминистичка (тј. увек треба да производи исти излаз за исти улаз).
Када се хеш функција креира, следећи корак је генерисање хеш вредности за податке. Ово укључује прослеђивање података кроз хеш функцију, која враћа хеш вредност фиксне величине. Ова вредност се затим користи као индекс унутар хеш табеле за складиштење података.
Чување података у хеш табели подразумева постављање података на одговарајућу локацију унутар низа. Ако дође до колизије (тј. ако се два различита кључа мапирају у исти индекс), хеш табела може да користи технику звану уланчавање за чување оба кључа у истом индексу. У ланчању, повезана листа се креира за сваки индекс, а кључеви се додају на повезану листу.
Хеширање у Ц се може применити коришћењем неколико различитих метода, укључујући метод дељења, метод множења и метод савијања. Метода дељења подразумева узимање остатка кључа подељеног са величином хеш табеле да би се одредио индекс. Метода множења укључује множење кључа са константном вредношћу, а затим узимање разломка резултата да би се одредио индекс. Метода преклапања подразумева разбијање кључа на неколико делова, њихово сабирање, а затим коришћење резултата за одређивање индекса.
Имплементација хеш табеле у Ц користећи низове:
#include #define size 7 int array[size]; void init() { int i; for(i = 0; i <size; i++) array[i]="-1;" } void insert(int val) { int key="val" % size; if(array[key]="=" -1) array[key]="val;" printf('%d inserted at array[%d]
', val,key); else printf('collision : array[%d] has element %d already!
',key,array[key]); printf('unable to insert %d
',val); del(int not present in the hash table
',val); search(int printf('search found
'); print() i; for(i="0;" i < printf('array[%d]="%d
',i,array[i]);" main() init(); insert(10); insert(4); insert(2); insert(3); printf('hash table
'); print(); printf('
'); printf('deleting value 10..
'); del(10); printf('after deletion 5..
'); del(5); printf('searching 4..
'); search(4); search(10); return 0; pre> <p> <strong>Output</strong> </p> <pre> 10 inserted at array[3] 4 inserted at array[4] 2 inserted at array[2] Collision : array[3] has element 10 already! Unable to insert 3 Hash table array[0] = -1 array[1] = -1 array[2] = 2 array[3] = 10 array[4] = 4 array[5] = -1 array[6] = -1 Deleting value 10.. After the deletion hash table array[0] = -1 array[1] = -1 array[2] = 2 array[3] = -1 array[4] = 4 array[5] = -1 array[6] = -1 Deleting value 5.. 5 not present in the hash table After the deletion hash table array[0] = -1 array[1] = -1 array[2] = 2 array[3] = -1 array[4] = 4 array[5] = -1 array[6] = -1 Searching value 4.. Search Found Searching value 10.. Search Not Found </pre> <p>Hashing is a technique used in computer programming to quickly search and retrieve data from large datasets. In C programming, hashing is often used to implement hash tables or associative arrays. Here are some usage, advantages, and disadvantages of hashing in C:</p> <h2>Usage:</h2> <ul> <li>Hashing can be used to implement efficient data lookup operations, such as searching for a specific value in a large array or table.</li> <li>Hashing can be used to implement data structures like hash tables, which provide constant-time lookup, insertion, and deletion operations.</li> </ul> <h2>Advantages:</h2> <ul> <li>Hashing provides fast data retrieval and search times, making it useful for large datasets where performance is a concern.</li> <li>Hashing is relatively simple to implement in C and can be used to build complex data structures like hash tables or hash maps.</li> <li>Hashing can also be used for data security purposes, such as password storage or data encryption.</li> </ul> <h2>Disadvantages:</h2> <ul> <li>Hashing collisions can occur, which can lead to reduced performance and longer search times.</li> <li>Hashing requires a good hash function that can evenly distribute the data across the hash table. Creating a good hash function can be challenging and time-consuming.</li> <li>Hashing can consume a lot of memory, especially if the hash table needs to store a large number of items or if the hash function has a high collision rate.</li> </ul> <p>In summary, hashing is a useful technique for quickly searching and retrieving data in large datasets, but it has some limitations such as collisions, the need for a good hash function, and high memory consumption.</p> <h2>Conclusion:</h2> <p>Hashing in C is a powerful technique that allows for efficient searching, retrieval, and comparison of data within large data sets. It involves creating a hash function that maps input data to a fixed-size hash value, which is then used as an index within a hash table to store the data. By using hashing, programmers can improve the performance of algorithms and reduce the amount of memory required to store large data sets.</p> <hr></size;> Хеширање је техника која се користи у компјутерском програмирању за брзо претраживање и преузимање података из великих скупова података. У Ц програмирању, хеширање се често користи за имплементацију хеш табела или асоцијативних низова. Ево неких употреба, предности и мана хеширања у Ц:
Употреба:
- Хеширање се може користити за имплементацију ефикасних операција тражења података, као што је тражење одређене вредности у великом низу или табели.
- Хеширање се може користити за имплементацију структура података као што су хеш табеле, које пружају операције тражења, уметања и брисања у сталном времену.
Предности:
- Хеширање обезбеђује брзо проналажење података и време претраге, што га чини корисним за велике скупове података где су перформансе забрињавајуће.
- Хеширање је релативно једноставно за имплементацију у Ц и може се користити за изградњу сложених структура података као што су хеш табеле или хеш мапе.
- Хеширање се такође може користити у сврхе безбедности података, као што је складиштење лозинке или шифровање података.
Недостаци:
- Може доћи до колизија хеширања, што може довести до смањених перформанси и дужег времена претраживања.
- Хеширање захтева добру хеш функцију која може равномерно распоредити податке по хеш табели. Прављење добре хеш функције може бити изазовно и дуготрајно.
- Хеширање може да потроши много меморије, посебно ако хеш табела треба да ускладишти велики број ставки или ако хеш функција има високу стопу колизије.
Укратко, хеширање је корисна техника за брзо претраживање и преузимање података у великим скуповима података, али има нека ограничења као што су колизије, потреба за добром хеш функцијом и велика потрошња меморије.
како се ажурирати у Јави
Закључак:
Хеширање у Ц-у је моћна техника која омогућава ефикасно претраживање, проналажење и поређење података у великим скуповима података. То укључује креирање хеш функције која мапира улазне податке у хеш вредност фиксне величине, која се затим користи као индекс унутар хеш табеле за складиштење података. Коришћењем хеширања, програмери могу побољшати перформансе алгоритама и смањити количину меморије потребне за складиштење великих скупова података.