Теорија аутомата је теоријска грана рачунарства и математике. То је проучавање апстрактних машина и рачунских проблема који се могу решити помоћу ових машина. Апстрактна машина се назива аутоматима. Главна мотивација за развој теорије аутомата била је развој метода за описивање и анализу динамичког понашања дискретних система.

Овај аутомат се састоји од стања и прелаза. Тхе Држава представља круговима , анд тхе Транситионс представља стрелице .

Аутомати су врста машине која узима неки низ као улаз и овај улаз пролази кроз коначан број стања и може ући у коначно стање.

Постоје основне терминологије које су важне и које се често користе у аутоматима:

Симболи:

Симболи су ентитет или појединачни објекти, који могу бити било које слово, абецеда или било која слика.

Пример:

1, а, б, #

абецеде:

Абецеде су коначан скуп симбола. Означава се са ∑.

Примери:

 ∑ = {a, b} ∑ = {A, B, C, D} ∑ = {0, 1, 2} ∑ = {0, 1, ....., 5] ∑ = {#, β, Δ} 

Низ:

То је коначан скуп симбола из абецеде. Низ је означен са в.

Пример 1:

Ако је ∑ = {а, б}, различити низови који се могу генерисати из ∑ су {аб, аа, ааа, бб, ббб, ба, аба.....}.

• Низ са нула појављивања симбола је познат као празан стринг. Представљен је са ε.
• Број симбола у низу в назива се дужина низа. Означава се са |в|.

Пример 2:

 w = 010 Number of Sting |w| = 3 

Језик:

Језик је колекција одговарајућег низа. Језик који се формира преко Σ може бити Коначан или Бесконачно .

Пример: 1

 L1 = {Set of string of length 2} = {aa, bb, ba, bb} <strong>Finite Language</strong> 

Пример: 2

 L2 = {Set of all strings starts with &apos;a&apos;} = {a, aa, aaa, abb, abbb, ababb} <strong>Infinite Language</strong>