Једна од основних конструкција у програмирању је условни искази . Они дозвољавају програму да крене различитим путањама на основу вредности одређених услова. У Ц, условни искази се имплементирају помоћу иф-елсе изјаве . У сложенијим сценаријима, угнежђене иф-елсе изјаве може се користити за доношење софистициранијих одлука. Овај блог пост ће пружити детаљно објашњење угнежђених иф-елсе наредби у Ц, укључујући синтаксу, пример и излаз.
Синтакса:
А угнежђени иф-елсе исказ је иф изјава унутар другог иф изјава . Општа синтакса угнежђеног иф-елсе исказа у Ц-у је следећа:
if (condition1) { /* code to be executed if condition1 is true */ if (condition2) { /* code to be executed if condition2 is true */ } else { /* code to be executed if condition2 is false */ } } else { /* code to be executed if condition1 is false */ } Као што видите, спољашњи иф изјава има два могућа пута: један за кога је услов истина , а други за кога је услов лажно . Ако је услов тачан, програм ће извршити код унутар блока повезаног са спољном иф наредбом. Међутим, ако је услов нетачан, програм ће прескочити тај блок и прећи на други блок. Унутар спољашњег иф блока постоји још једна иф изјава, која такође може имати две могуће путање у зависности од тога да ли је услов тачан или нетачан.
Пример:
Да би илустровао како а угнежђени иф-елсе исказ дела, размотрите следећи пример. Претпоставимо да желимо да напишемо програм који узима број и проверава да ли јесте Позитивно Негативно , или нула .
#include int main() { int num; printf('Enter a number: '); scanf('%d', &num); if (num > 0) { printf('%d is positive.
', num); } else { if (num <0) { printf('%d is negative.
', num); } else zero.
', return 0; < pre> <p> <strong>Output:</strong> </p> <p>Let's run the above program with some sample inputs and see the output.</p> <pre> Enter a number: 10 10 is positive. Enter a number: -5 -5 is negative. Enter a number: 0 0 is zero. </pre> <p> <strong>Explanation:</strong> </p> <p>In this program, we first prompt the user to enter a number, which is then read in using <strong> <em>scanf()</em> </strong> . After that, we use a nested if-else statement to check whether the number is <strong> <em>positive, negative</em> </strong> , or <strong> <em>zero</em> </strong> . The outer if statement checks whether the number is greater than zero. If it is, the program prints a message saying that the number is positive. If it is not, the program moves to the else block. Within the else block, there is another if statement that checks whether the number is less than zero. If it is, the program prints a message saying that the number is negative. If it is not, the program moves to the else block, which is the final block. This block prints a message saying that the number is zero. As you can see, the program correctly identifies whether the input number is positive, negative, or zero, and prints the appropriate message.</p> <h2>Conclusion:</h2> <p>In conclusion, <strong> <em>nested if-else statements</em> </strong> are an important construct in programming that allows a program to make more sophisticated decisions based on multiple conditions. In C, nested if-else statements are implemented using an if statement inside another if statement. The syntax of nested if-else statements is straightforward, and the example we discussed in this blog post demonstrates how to use nested if-else statements to check whether a number is positive, negative, or zero. By using nested if-else statements, we can write programs that are more complex and able to make more sophisticated decisions based on multiple conditions.</p> <p>It is important to note that nested if-else statements can quickly become unwieldy if there are too many conditions to check. In such cases, it may be more appropriate to use other control flow constructs, such as <strong> <em>switch statements</em> </strong> or <strong> <em>loops</em> </strong> . Additionally, it is important to ensure that nested if-else statements are properly indented and formatted to improve code readability and maintainability.</p> <p>Additionally, it's important to ensure that the conditions used in nested if-else statements are well-defined and cover all possible cases. Failure to do so can result in unexpected behavior and errors in your program.</p> <hr></0)> Објашњење:
У овом програму прво тражимо од корисника да унесе број, који се затим чита у употреби сцанф() . Након тога користимо угнежђени иф-елсе исказ да проверимо да ли је број Позитивно Негативно , или нула . Спољни иф наредба проверава да ли је број већи од нуле. Ако јесте, програм штампа поруку да је број позитиван. Ако није, програм се помера у други блок. Унутар блока елсе постоји још једна иф изјава која проверава да ли је број мањи од нуле. Ако јесте, програм штампа поруку да је број негативан. Ако није, програм прелази на други блок, који је последњи блок. Овај блок штампа поруку да је број нула. Као што видите, програм исправно идентификује да ли је улазни број позитиван, негативан или нула и штампа одговарајућу поруку.
Закључак:
У закључку, угнежђене иф-елсе изјаве су важан конструкт у програмирању који омогућава програму да доноси софистицираније одлуке на основу више услова. У Ц-у, угнежђени иф-елсе изрази се имплементирају помоћу иф наредбе унутар друге иф наредбе. Синтакса угнежђених иф-елсе наредби је једноставна, а пример о којем смо разговарали у овом посту на блогу показује како да користите угнежђене иф-елсе изјаве да бисте проверили да ли је број позитиван, негативан или нула. Коришћењем угнежђених иф-елсе наредби, можемо писати програме који су сложенији и способни да доносе софистицираније одлуке на основу више услова.
Важно је напоменути да угнежђени иф-елсе изрази могу брзо постати гломазни ако постоји превише услова за проверу. У таквим случајевима може бити прикладније користити друге конструкције тока контроле, као нпр свитцх изјаве или петље . Поред тога, важно је осигурати да су угнежђени иф-елсе изрази правилно увучени и форматирани како би се побољшала читљивост кода и могућност одржавања.
Поред тога, важно је осигурати да су услови који се користе у угнежђеним иф-елсе изјавама добро дефинисани и да покривају све могуће случајеве. Ако то не урадите, то може довести до неочекиваног понашања и грешака у вашем програму.