дуп()

Системски позив дуп() креира копију дескриптора датотеке.

• За нови дескриптор користи некоришћени дескриптор са најмањим бројем.
• Ако је копија успешно направљена, дескриптори датотеке оригинала и копије могу се користити наизменично.
• Обе се односе на исти опис отворене датотеке и на тај начин деле помак датотеке и заставице статуса датотеке.

Синтакса:

    int dup(int oldfd);     
    oldfd:    old file descriptor whose copy is to be created.

// C program to illustrate dup()  #include #include  #include  int main() {  // open() returns a file descriptor file_desc to a   // the file 'dup.txt' here'  int file_desc = open('dup.txt' O_WRONLY | O_APPEND);    if(file_desc < 0)  printf('Error opening the filen');    // dup() will create the copy of file_desc as the copy_desc  // then both can be used interchangeably.  int copy_desc = dup(file_desc);    // write() will write the given string into the file  // referred by the file descriptors  write(copy_desc'This will be output to the file named dup.txtn' 46);    write(file_desc'This will also be output to the file named dup.txtn' 51);    return 0; } 

Имајте на уму да овај програм неће радити у компајлеру на мрежи јер укључује отварање датотеке и писање на њој.

Објашњење:

Опен() враћа дескриптор датотеке филе_десц у датотеку под називом 'дуп.ткт'. филе_десц се може користити за неке операције са датотеком 'дуп.ткт'. Након коришћења системског позива дуп() креира се копија филе_десц цопи_десц. Ова копија се такође може користити за обављање неке операције са истом датотеком 'дуп.ткт'. После две операције писања, једна са филе_десц и друга са цопи_десц иста датотека се мења, тј. 'дуп.ткт'. Пре покретања кода Нека датотека 'дуп.ткт' пре операције писања буде као што је приказано у наставку:

Након покретања Ц програма приказаног изнад, датотека 'дуп.ткт' је као што је приказано испод:

дуп2()

Системски позив дуп2() је сличан дуп(), али основна разлика између њих је у томе што уместо да користи неискоришћени дескриптор датотеке са најмањим бројем, користи број дескриптора који је одредио корисник.

Синтакса:

int dup2(int oldfd int newfd);  
    oldfd:    old file descriptor  
    newfd    new file descriptor which is used by dup2() to create a copy.

Важне тачке:

• Укључите датотеку заглавља унистд.х за коришћење системског позива дуп() и дуп2().
• Ако је дескриптор невфд претходно био отворен, тихо се затвара пре него што се поново користи.
• Ако олдфд није важећи дескриптор датотеке, позив не успева и невфд се не затвара.
• Ако је олдфд важећи дескриптор датотеке и невфд има исту вредност као олдфд онда дуп2() не ради ништа и враћа невфд.

Тешко коришћење системског позива дуп2():

Као у дуп2() уместо невфд-а може се ставити било који дескриптор датотеке. Испод је имплементација Ц у којој се користи дескриптор датотеке Стандардни излаз (стдоут). Ово ће довести до тога да све изјаве принтф() буду записане у датотеци на коју упућује стари дескриптор датотеке.

// C program to illustrate dup2()  #include #include #include #include int main() {  int file_desc = open('tricky.txt'O_WRONLY | O_APPEND);    // here the newfd is the file descriptor of stdout (i.e. 1)  dup2(file_desc 1) ;     // All the printf statements will be written in the file  // 'tricky.txt'  printf('I will be printed in the file tricky.txtn');   return 0; } 

Ово се може видети на слици испод: Нека датотека 'трицки.ткт' пре операције дуп2() буде као што је приказано испод:

Након покретања Ц програма приказаног изнад, датотека 'трицки.ткт' је као што је приказано испод: