TechCodeview

Поздрав свима. Данас смо овде да научимо о разликама између БООТП-а и РАРП-а у рачунарском умрежавању. Пре него што научимо о разликама, морамо знати о њима. Дакле, хајде да сада научимо о БООТП (Боотстрап Протоцол) и РАРП (Реверсе Аддресс Ресолутион Протоцол) одвојено и такође детаљно.

БООТП (Боотстрап Протоцол) и РАРП (Реверсе Аддресс Ресолутион Протоцол) су потребни јер нам углавном помажу да се повежемо са уређајима. Такође нам помажу да комуницирамо између два или више уређаја или радних станица. Без обзира на разлике у њиховом раду, разлог зашто користимо мрежне протоколе је то што нам помажу да комуницирамо са људима који се налазе било где у свету. Дакле, ови протоколи играју важну улогу у савременим дигиталним комуникацијама.

Важне скраћенице

1. РАРП - - - - > Реверсе Аддресс Ресолутион Протоцол
2. БООТП - - - - > Боотстрап Протоцол
3. МАЦ - - - - > Медиум Аццесс Цонтрол
4. ИП - - - - > Интернет протокол
5. ДХЦП - - - - > Протокол за динамичку конфигурацију хоста
6. НИЦ - - - - > Картица мрежног интерфејса
7. УДП - - - - > Усер Датаграм Протоцол
8. ЛАН - - - - > Мрежа велике површине
9. ТЦП / ИП - - - - > Протокол контроле преноса / Интернет протокол
10. ИПв4 - - - - > Интернет протокол верзија 4
11. БИОС - - - - > Основни улазно/излазни систем

Сада хајде да научимо о РАРП-у (протокол за реверзну адресу)

РАРП (Реверсе Аддресс Ресолутион Протоцол)

РАРП је такође познат као протокол Реверзне адресе. Овај протокол се користи у рачунарским мрежама. Ово користи запослени који користи рачунар у власништву клијента. Они га користе захтевају или добијају адресу Интернет протокола (ИП) из кеш меморије или табеле протокола резолуције адресе сервера. РАРП се користи за проналажење логичке адресе машине која има само своју физичку адресу. Ова логичка адреса се разликује од једне машине до друге. Ове логичке адресе никада нису исте и никада не зависе од хардверских делова машине. Адреса Интернет протокола (ИП) је позната из конфигурације датотеке присутне на датотеци на диску.

Овај протокол се користи за пренос података између две локације на страни сервера. Клијент не мора да буде свестан идентитета сервера пре него што упути захтев. Администратори морају да конфигуришу сваки сервер појединачно за Медиум Аццесс Цонтрол (МАЦ) адресе. РАРП (Реверсе Аддресс Ресолутион Протоцол) је веома користан за обезбеђивање ИП адреса.

РАРП клијентска апликација захтева ИП (Интернет Протоцол) адресу од РАРП (Реверсе Аддресс Ресолутион Протоцол) сервера на рутеру када се подеси заменска машина јер машина може или не мора имати повезани диск који може трајно задржати ИП адресу . У случају да је конфигурисан унос табеле рутера, РАРП (Реверсе Аддресс Ресолутион Протоцол) сервер ће послати ИП адресу машине.

Уређај може да научи своју физичку адресу, која је специфична за подручје (читањем његове НИЦ (мрежне картице, на пример). РАРП (Реверсе Аддресс Ресолутион Протоцол) протокол се тада може користити за добијање логичке адресе користећи физичку адресу На локалној мрежи се генерише и емитује РАРП захтев.

Додатни уређај на локалној мрежи који је свестан сваке ИП адресе ће одговорити са РАРП (Реверсе Аддресс Ресолутион Протоцол) одговором. РАРП (Реверсе Аддресс Ресолутион Протоцол) клијентски софтвер мора бити покренут на систему који захтева; РАРП серверски софтвер мора бити покренут на систему за одговор.

Емитовање се дешава на слоју везе за пренос података, што је озбиљна грешка код РАРП-а. Физичке адресе емитовања не прелазе границе мреже, као што је случај са Етернетом.

Историја РАРП-а (протокол за реверзну адресу)

Протокол Реверсе Аддресс Ресолутион Протоцол је иницијализован 1984. Овај протокол Реверсе Аддресс Ресолутион Протоцол је протокол који се користи за давање адресе Интернет протокола (ИП) серверу или десктопу или рачунару итд. Ови сервери или десктоп или рачунари итд. могу све једноставно назвати радним станицама.

Дакле, једноставне радне станице без диска су такође платформа за примарне радне станице компаније Сун Мицросистемс.

Рад РАРП-а (Реверсе Аддресс Ресолутион Протоцол)

Протокол Реверсе Аддресс Ресолутион Протоцол се користи за пренос података између два извора или два клијент сервера на слоју мрежног приступа. Извори имају две различите адресе. То су адреса Интернет протокола (ИП) и адреса контроле приступа медијима (МАЦ).

МАЦ адреса је тада унапред програмирана у хардверу када је ИП адреса додељена софтвером.

РАРП сервер, који одговара на РАРП (Реверсе Аддресс Ресолутион Протоцол) захтеве, може бити било који стандардни рачунар који је повезан на мрежу. Међутим, мора да забележи све МАЦ (Медиа Аццесс Цонтрол) адресе и адресе Интернет протокола (ИП) које им одговарају. Мрежа може да одговори само на РАРП (Реверсе Аддресс Ресолутион Протоцол) упите са ових РАРП (Реверсе Аддресс Ресолутион Протоцол) сервера. Неопходно је послати пакет података кроз релативно јефтине мрежне нивое. То значи да сваки учесник добија пакет у исто време.

Предности РАРП-а (Реверсе Аддресс Ресолутион Протоцол)

Предности су:

1. РАРП (Реверсе Аддресс Ресолутион Протоцол) служи за промену Етхернет адресе у једноставну адресу Интернет протокола (ИП).
2. Користан је за технологије изведене из великих мрежа (ЛАН).

Недостаци РАРП-а (протокол за реверзну адресу)

Недостаци су

1. РАРП (Реверсе Аддресс Ресолутион Протоцол) сервер увек треба да буде смештен на истој физичкој мрежи
2. РАРП (Реверсе Аддресс Ресолутион Протоцол) не може да конфигурише рачунар веома модерне мреже.
3. Рачунар користи веома фундаментални мрежни слој за пренос РАРП (протокол за реверзну адресу). Рутер не може да пренесе пакет зато што рачунар шаље РАРП (протокол за реверзну адресу) захтев на најосновнијем слоју мреже.
4. РАРП (Реверсе Аддресс Ресолутион Протоцол) није у могућности да контролише процес подмреже пошто се маске подмреже не преносе. Ако мрежа укључује више од једне подмреже, свака подмрежа мора имати приступ РАРП серверу
5. Не користи у потпуности потенцијал мреже у Етернет стилу.

Ово су разлози зашто се РАРП (Реверсе Аддресс Ресолутион Протоцол) сада не користи широко. РАРП (Реверсе Аддресс Ресолутион Протоцол) је замењен. Замењују га Боотстрап Протоцол (БООТП) и Динамиц Хост Цонфигуратион Протоцол (ДХЦП).

Сада нам реците зашто је РАРП (Реверсе Аддресс Ресолутион Протоцол) застарео

Зашто је РАРП (Реверсе Аддресс Ресолутион Протоцол) застарео?

Овде застарело значи више није корисно. Већ знамо да је РАРП (Реверсе Аддресс Ресолутион Протоцол) замењен. Заменили су га Боотстрап Протоцол (БООТП) и Динамиц Хост Цонфигуратион Протоцол (ДХЦП). Јавите нам детаљно зашто је замењен.

У ствари, РАРП (Реверсе Аддресс Ресолутион Протоцол) се широко користи на Етхернет услугама. Такође су се интензивно користили у мрежама великих подручја Токен Рингс. РАРП (Реверсе Аддресс Ресолутион Протоцол) је креиран за слање или пружање адресе Интернет протокола (ИП) за друге уређаје.

Како је РАРП (Реверсе Аддресс Ресолутион Протоцол) креиран да искључиво испоручује информације о адреси Интернет протокола (ИП) уређајима којима није статички додељена адреса Интернет протокола (ИП) или им недостаје интерни простор за складиштење да би га задржали локално, он обезбеђује само минимална услуга. Са становишта приступа великој мрежи (ЛАН), Боотстрап Протоцол и Динамиц Хост Цонфигуратион Протоцол су у суштини заменили РАРП. Оба протокола су богатија функцијама и добро се уклапају у савремене велике мреже (ЛАН) са неколико ИП подмрежа.

линук $хоме

Међутим, РАРП се вратио на радно место захваљујући виртуелизацији сервера и дата центра. На пример, кључна карактеристика која се користи за високу доступност у виртуелној машини је способност да се виртуелни сервер одмах пребаци са једног физичког хоста на други, било унутар истог физичког центра података или у другом центру података (ВМ).

БООТП (Боотстрап протокол)

БООТП је такође познат као Боотстрап протокол. Овај протокол се користи у рачунарском умрежавању. Боотстрап Протоцол (БООТП) је протокол. Овај протокол ради на основу интернета. Дакле, ово је разлог зашто се зове Интернет протокол (ИП). Ово се користи за омогућавање кориснику мреже да прими адресу Интернет протокола (ИП). Корисник мреже одмах конфигурише примљену адресу Интернет протокола (ИП). Ово омогућава покретање оперативног система без спољног учешћа или дослуха корисника.

БООТП (Боотстрап Протоцол) захтева да се изврши сервер. О овом серверу ће се бринути мрежни администратор. Овај сервер се користи за омогућавање кориснику мреже да добије адресу Интернет протокола (ИП). Корисник мреже одмах конфигурише примљену адресу Интернет протокола (ИП). Ово омогућава покретање оперативног система без спољног учешћа или дослуха корисника.

Историја БООТП-а (Боотстрап Протоцол)

БООТП (Боотстрап Протоцол) је заправо уведен 1985. године због Захтева за коментаре 951 (познатог и као РФЦ 951) да замени протокол Реверсе Аддресс Ресолутион Протоцол (РАРП). Овај протокол захтева да сервери буду присутни на свакој адреси Интернет протокола (ИП) сервера. Коришћењем БООТП (Боотстрап Протоцол) централни БООТП (Боотстрап Протоцол) сервер може постојати за многе подмреже.

Данас се БООТП (Боотстрап Протоцол) спроводи преко корисничког протокола датаграма (УДП), који чини основу за протокол за динамичку конфигурацију хоста (ДХЦП). Сервери Динамиц Хост Цонфигуратион Протоцол (ДХЦП) управљају захтевима клијената.

Карактеристике БООТП-а (Боотстрап Протоцол)

1. БООТП (Боотстрап Протоцол) је динамички протокол.
2. БООТП (Боотстрап Протоцол) је такође познат као основни протокол
3. БООТП (Боотстрап Протоцол) посао је да креира јединствену Интернет Протоцол (ИП) адресу за препознавање и потврду чим се повеже на мрежу. БООТП (Боотстрап Протоцол) је од велике помоћи јер убрзава пренос података и захтеве за повезивање.
4. БООТП (Боотстрап Протоцол) је јединствени алгоритам Интернет протокола (ИП). Овај алгоритам помаже у обезбеђивању и креирању нових Интернет Протоцол (ИП) адреса и оне су потпуно различите и такође немају везу између претходно креираних Интернет Протоцол (ИП) адреса. Адресе Интернет протокола (ИП) се креирају веома брзо у делићу секунде.
5. Овај алгоритам такође помаже да се смањи време потребно за повезивање изворног сервера и клијентског сервера.
6. Сада су завршени главни и важни процеси попут преузимања и промене већ присутних вредности или кодова. Чак и мали процеси се такође ажурирају тако да никада не би изазвали проблеме у блиској будућности.
7. БООТП (Боотстрап Протоцол) веза захтева Интернет протокол (ИП) Адресе су потребне за клијентски сервер и изворни сервер и потребна им је адреса мрежног пролаза за успостављање успешне везе. У БООТП (Боотстрап Протоцол) мрежи клијент и изворни сервер користе исту мрежу велике површине (ЛАН) и рутери морају подржавати БООТП (Боотстрап протокол) Дакле, за то се рутери увек држе под истим мрежама
8. Одличан пример мреже засноване на ТЦП / ИП (Трансмиссион Цонтрол Протоцол / Интернет Протоцол) је мрежа БООТП (Боотстрап Протоцол). Да би брзо одговорио на сваки захтев који рачунар на мрежи упути серверу, БООТП (Боотстрап Протоцол) користи сопствену ИП адресу.

Рад БООТП-а (Боотстрап Протоцол)

БООТП (Боотстрап Протоцол) функционише на овај начин:

1. У ствари, нови учесник мреже неће имати адресу Интернет протокола (ИП). Затим, мрежни администратор који је администратор БООТП-а (Боотстрап Протоцол) даје приступ новом учеснику мреже серверу домаћина. Сада, нови учесник мреже добија посебну или идиосинкратичну адресу Интернет протокола (ИП) преко ИПв4 (Интернет протокол верзија 4) протокола.
2. Клијент или нови учесник мреже инсталира нови БООТП (Боотстрап Протоцол) користећи ТЦП / ИП (Трансмиссион Цонтрол Протоцол / Интернет Протоцол) режим. Овај режим арбитраже на корисничкој радној станици да би се осигурала сродност са свим мрежним протоколима када су повезани на одређену мрежу.
3. Одговарајућа једнострука адреса се затим укључује у поруку коју шаље администратор БООТП мреже. Главни сервер затим прослеђује ову уницаст адресу БООТП клијенту.

Употреба БООТП-а (Боотстрап Протоцол)

Користи су:

1. БООТП (Боотстрап Протоцол) је неопходан у сврху провере система. Систем се проверава да ли постоји мрежа када је рачунар укључен
2. Матична плоча и управљање мрежом су у стању да ефикасно организују пренос података на уређају чим се упали, пошто сваки рачунар на мрежи одржава праћење свог БИОС циклуса (Басиц Инпут/Оутпут Систем).
3. БООТП (Боотстрап Протоцол) се веома користи за подршку коришћења матичних плоча и менаџера који раде на мрежи. Дакле, због овог протокола није потребно друго средство за складиштење осим мреже у облаку.
4. Да би слали и примали захтеве и одговарајуће одговоре мрежног сервера, клијент и сервер комуницирају користећи БООТП (Боотстрап Протоцол).
5. БООТП се обично користи у окружењу без диска и не захтева медије јер се сви подаци чувају у мрежном облаку ради ефикасног коришћења.

Недостаци БООТП (боотстрап протокола)

Недостаци су

1. Они немају концепт привременог Интернет протокола (ИП) адресирања.
2. БООТП (Боотстрап Протоцол) такође може имати нерешиве грешке због своје конфигурације. То је зато што је њихова конфигурација ручна.
3. БООТП (Боотстрап Протоцол) не подржава ДХЦП (Динамиц Хост Цонфигуратион Протоцол)
4. БООТП (Боотстрап Протоцол) не може да функционише за мобилне телефоне и покретне машине.

Разлика између БООТП-а и РАРП-а у рачунарском умрежавању

Ово све о РАРП-у, БООТП-у и њиховим разликама у рачунарским мрежама.